DONT TRY, START TODAY!

ZBOG ČEGA DIJETE NE USPEVAJU?

Čuvajte se blic-dijeta, dijeta sa vrlo malo kalorija, kao i proteinskih dijeta i dijeta lišenih bilo kakve masnoće.

Takođe dijete koje su zasnovane na kombinovanju namirnica nisu dobra ideja kada je reč o ljudima koji imaju probleme sa nivoom šećera u krvi, iako mogu da pomognu osobama koje pate od problema sa varenjem. 

 Pazite se čudesnih tableta, pilula za mršavljenje, blokatora masnoće. A što se tiče brojanja kalorija, to ne samo da podstiče opsesivno konzumiranje hrane već je i matematika očigledno pogrešna!

I DEO:

Zašto brojanje kalorija ne valja?

Dajem vam jedan jednostavan primer. Jedna banana je "teška" otprilike 100 kalorija. Znači, ako biste tokom jedne godine svakog dana jeli po jednu bananu manje, izgubili biste 36500 kalorija. Pola kilograma telesne masnoće je ekvivalentno količini od nekih 4000 kalorija. To znaci da biste tokom prve godine iygubili 5 kilograma, posle pet godina imali biste 25 kilograma manje, posle 10 godina 50 kilograma manje, a posle 15 godina biste se naprosto istopili i nestali!

Kalorijska jednačina vezana za vežbane je podjednako smešna. Petnaest minuta energične vožnje bicikla svakog dana i za godinu dana ćete imati 5kilograma manje. Sasvim moguće. Ali, 50 kilograma posle 10 godina? Nema šanse. 

 Prema navodima dr Majkla Kolgena ( Michael Colgan), dijetetičara koji je bio savetnik mnogim olimpijcima, neki sportisti dnevno sagorevaju i više od 7000 kalorija, a unose svega 3500. Ako bismo to uporedili sa teorijom o kalorijama, trebalo bi da su se ti sportisti do sada odavno istopili :))))

II DEO

Zašto blic-dijete goje?

Nedostatak teoriji o kalorijama je metabolizam. Metabolizam je proces pretvaranja hranljivih materija iz namirnica u energiju koju organizam može da upotrebi - i  sagorevanje nepoželjne masnoće.

Sposobnost različitih osoba da pretvaraju hranu u energiju i sagorevaju masnoće- znatno varira.

Ljudi koji imaju sporiji metabolizam konvertuju više hrane u masnoću.

Jedan od ozbiljnih preoblema je da blic dijete preporucuju ad se unosi ispod 1000 kalorija na dan, ali naš organizam to redukovano unošenje hrane vidi kao pretnju i usporava metabolizam čak za 45 %. 

"Opadanjem telesne težine, opada i brzina metabolizma" 

Na kratke staze, možete da izgubite oko 3,5 kilograma telesne tečnosti i , ako imate sreće, maksimalno kilogram telesne masnoće nedeljno, što je zajedno ukupno oko 5 kilograma za dve do tri nedelje.

Ali, onog trenutka kada se vratite na svoj raniji režim ishrane, dobijate nazad i telesnu tečnost i masnoću, jer je vaš metabolizam sada sporiji, što znači da vam je za održavanje stabilne telesne težine sada potrebno manje hrane. 

Suština svega je da je ljudski organizam inteligentan. Ukoliko pokušate da ga mučite glađu, on usporava proces metabolizma. Ako počnete da se inatite sa njegovim prirodnim dizajnom, stvorićete sebi probleme. Ako, pak, sarađujete sa njim, lako ćete sagorevati nepoželjne masnoće

"Tajna prave motivacije"

„Obećavam sebi da ću ove godine početi da vežbam!“, jedno je od najčešćih obećanja koje žene, poučene primerom famozne Bridžet Džons, daju sebi svakog 31.januara u ponoć. Entuzijazam ih obično drži nekoliko dana tako da ova poznata rečenica biva hiljadu puta ponovo izgovorena samo vezana za druge povode. U velikom broju slučajeva sve ostaje samo na obećanjima. Problem sa nedostatkom motivacije u istoj meri muči oba pola. Jako teško se odlučujemo da usvojimo neku novu naviku i da se usvojenog uredno pridržavamo. Ali, ono što uliva snagu većini fitnes instruktora, koji troše hiljadu reči i daju more primera svojim potencijalnim klijentima, upravo je činjenica da nakon samo nekoliko nedelja oni koji su imali najviše problema sa motivacijom ne mogu da poveruju u kakvoj su zabludi bili. I nekada ne  bi mogli da prihate povratak na pređašni način života. Ali, za takav osećaj, osećaj potpunog zadovoljstva u novom načinu života, važni su i pravi razlozi da se pristupi urednom treniranju. Prolazne opsesije, tipa „dolazi leto i želim savršeno da izgledam na plaži“ koje mediji uspešno pospešuju svojim komercijalnim kampanjama nikada ne daju dobre rezultate. Jer, osoba koja računa na brze efekte mora se suočiti sa njihovom kratkotrajnošću s čime se pravi sportisti i zaljubljenici u zdrav život nikada neće pomiriti. Dakle, saveti tipa „savršen struk do petka“ svesno su laganje koje „žrtvu“ dodovdi do toga da se suoči sa novim porazom i još više posumnja na sebe. Sport nikada nije bio deo instant filozofije života, već element  suštinski zdravog odnosa prema sebi i prema svom telu. Od stare do Grčke do danas. Nije zabluda kada se kaže da se upražnjavanjem redovne sportske aktivnosti menja i način razmišljanja, stav prema životu, oseća intenzivan priliv energije i poleta, spremnost i elan za različite aktivnosti. Za sve ono što je do tada smatrano nezamislivim. Zbog svega toga postoje dva ključa za kvalitetnu motivaciju. Prvi od njih je ljubav prema sebi. Pritom se ne misli na banalnu narcisoidnu opsednutost koja samo vodi u dublje i dublje frustracije, već spremnost da se uloži određeni trud zarad sopstvenog boljitka i uspeha. Jer, onaj ko ima zdrav odnos prema sebi nikada ne računa na to koliko će se dopasti drugima, već koliko će iznenaditi i prevazići samog sebe. Sportista uvek prvenstveno misli na cilj ispred sebe, a tek posle na publiku koja ga okružuje. To nas dovodi do drugog ključnog motiva, a reč je o želji da sve svoje potencijale razvijemo do kraja. Štaviše, to je prirodna obaveza svih nas, i talentovanih i netalentovanih, i manje i više spretnih, izdržljivih i slabijih, upornih i kolebljivih. Posebno u slučaju ove druge grupe koja horski uzvikuje: „Ne hvala, to nije za mene!“, jako je bitno prihvatiti izazov i dokazati se. Kome? Sebi i samo sebi. Na hiljadama primera se potvrdilo da se uz bolju spremnost na rad, ciljevi, pre ili kasnije, lako ostvaruju!

"Nećeš ti jedina da odustaneš!"

Prednosti grupnog vežbanja

Bez obzira na činjenicu da individualni fitnes trening omogućava veću efikasnost budući da je trener potpuno fokusiran na  sposobnosti vežbača kojed ima pred sobom, grupno vežbanje takođe ima svojih prednosti. U prvi mah, muškarci koji tek treba da počnu sa treniranjem, a žene posebno, na sve načine pokušavaju da izbegnu vežbanje u grupi. Razlog tome je stereotipno uverenje da su drugi vičniji, spremniji i sposobniji na uglačanom parketu fitnes sale. Stah da će izgledati „smešno“ ili „smotano“ je inhibirajuća i nepotrebna. Interesantno je zapravo to da se isti strah javlja u pristupu bilo kojoj vrsti grupe, jer je uvek otvoreno pitanje koliko će se novi član dobro snaći u već postojećoj „ekipi“. Kada se reše početni problemi sa komunikacijom, otkrivaju se prave pogodnosti grupnog vežbanja.

Jedna devojka koja je već duže vreme vežba u određenom terminu sa još petnaest drugih žena, rekla mi je nakon izuzetno napornog treninga da na personalnom času nikada ne bi uspela da izvede ono što je u društvu ipak uspela. „Kada mi je naročito teško na treningu, pogledam druge i kažem sebi – nećeš ti jedina da odustaneš!“ – izjavila je tom prilikom. Takmičarski duh se prirodno razvija prilikom grupnog vežbanja, a on je, kada je zastupljen u zdravoj i razumnoj meri, izuzetno podsticajan. Dakle, reč je o važnom izvoru motivacije.

S druge strane, bez obzira na to kom tipu pripadate, osećaj solidarnosti sa drugim članovima grupe se prirodno rađa već posle nekoliko treninga. Logika je sledeća – „svi smo u istom sosu“. Takođe, rušenje komunikacijskih barijera donosi višestruki benefit. Ljudi se, prirodno, uvek bolje osećaju kada su deo nečega i kada u bilo kom sistemu imaju svoje, sigurno mesto. Razmena iskustava sa drugim vežbačima, komentarisanje novih programa, načina ishrane ili pak, sasvim neobavezna komunikacija, pospešuju kreativnu radnu atmosferu. Isto tako, svest o posvećenosti istom cilju u mnogo čemu daje snagu u onim trenucima kada ona definitivno ponestaje.

Vremenom, vežbači se, što je sasvim očekivano, vezuju sa svoje „kolege“ u fitnes sali, tako da ova vrsta treniranja postaje ritual za sebe i dobija još jednu novu vrstu uživanja i relaksacije. Sa aspekta zdravog života i njegovog očuvanja, to je jedan od načina da se usvoje kvalitetne navike i unapredi  kvalitet života. Za trenera koji vodi jednu takvu gupu je najvažnije da napravi dobar balans, da vešto proceni svakog pojedinca i da svima pokloni istu količinu pažnje. Bilo koja vrsta favorizovanja ili pak insistiranja na greškama je u grupi mnogo opasnija. „Prozvani“ vežbač je, za razliku od personalnog treninga, svestan očiju koje su uprte u njega što doprinosi eventualnom osećaju neprijatnosti. To gamože tajno udaljiti i od grupe i od sportakaotakvog. Dakle, trener je u isti mah i pedagog ne samo instruktor. Od njega u mnogočemu zavisi da li će se svi članovi tima boriti za isti cilj ili prosto samo ogledati u očima drugih pokušavajući da procene sopstveni kvalitet i umešnost. Dakle, korak po korak. U grupi je sve mnogo lakše. Bitan je samopozitivan stav.